Autor želi da prezentuje deo strateških projekta infrastrukture, koji su omogućili urbani razvoj Beograda. Tematika je široka i doseže duboko u prošlost. Zbog toga će se fokusirati na period od zadnje decenije XIX veka, ceo XX vek i dve decenije XXI veka. Predstaviće se projekti u okviru četiri velika tehnička infrastrukturna sistema: saobraćaj, vodoprivreda, energetika i komunikacije. Odnosno projekti koji su bili presudni i omogućili dalji prostorni, privredni i socijalni razvoj grada. Daće se odnos urbanog razvoja i funkcionisanja grada prema postojećoj, potrebnoj i planiranoj kapitalnoj infrastrukturi. U zaključku će se postaviti pitanje (dilema), da li metamorfoza predmetnog prostora na kojoj se nalaze urbane strukture, podržana infrastrukturom daje mogućnost opstanka održivog grada, sa svim atributima urbane produktivnosti, humanog i bezbednog života građana ili nas vodi u neizvesnost i opasnosti na putu ka humanopolisu. Debata će primarno biti usmerena na prirodu, odnosno prirodno na teritoriji Beograda u funkciji života građana.
Bogdan Lukić
je rođen 7. maja 1959. godine u Beogradu, Republika Srbija. Diplomirao je 1984. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, smer prostorno planiranje, odbranio magistarsku tezu 1994. godine (magistar nauka) i doktorsku disertaciju 2005. godine na Geografskom fakultetu u Beogradu. Od 1986. do 1990. godine radio je kao urbanista u Urbanističkom birou „Goša-Projmetal“. Od 1. oktobra 1990. godine angažovan je na Geografskom fakultetu u Beogradu, gde je prošao kroz sva zvanja: od asistenta pripravnika (1990-1995), asistenta (1995-2005), docenta (2005-2016), vanrednog profesora (2016-2021) i redovnog profesora od 2021. do danas. Obavlja nastavu na osnovnim, master i doktorskim studijama. Od 1998 do 2006. godine izvodio je nastavu na Katedri za planiranje i građenje naselja Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a od 2011. do danas je angažovan kao gostujući profesor na studijskoj grupi Prostorno planiranje na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Banja Luci. Glavne teme njegovog rada su: (1) planiranje i programiranje tehničke i društvene infrastrukture i prostornim i urbanističkim planovima; (2) analiza i sinteza u oblasti tehničke infrastrukture; (3) koordinacija u oblasti planiranja i programiranja tehničke infrastrukture; i (4) prepoznavanje specifičnosti problema i razvoja seoskih teritorija. Autor je i koautor dva univerzitetska udžbenika i preko 120 radova iz tematike planiranja i programiranja razvoja infrastrukture, zaštite životne sredine i razvoja brdsko-planinskog prostora. Kao mentor je učestvovao u izradi doktorskih magistarskih, master, diplomskih i završnih radova. Bio je predsednik i član Organizacionih odbora, predsednik i član Naučnih odbora više desetina naučno-stručnih skupova. Recenzent je više monografija i naučnih radova. Učestvovao je u dvadesetak naučno-istraživačkih projekata preko Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Obavljao je funkcije Člana Saveta, Šefa katedre za prostorno planiranje i Upravnika instituta za Geoprostorne osnove životne sredine Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Bio je član predsedništva i predsednik Asocijacije prostornih planera Srbije. Član je Udruženja urbanista Srbije, Inženjerske komore Srbije i Srpskog geografskog društva. Član je Republičke komisije za stručnu kontrolu prostornih planova u Ministarstvu građevina, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije – Sektor za prostorno planiranje i urbanizam. Tokom svoje karijere bio je član tima u izradi 25 prostornih i 15 urbanističkih planova, generalnih projekata i studija (obrađivač i koordinator infrastrukture).