Posebnost turisti\u010dke infrastrukture za odr\u017eivi razvoj turizma omogu\u0107iti je dolazak turista do odredi\u0161ta. U vr\u0161nom dijelu sezone lokalno stanovni\u0161tvo usporedo koristi op\u0107u (dru\u0161tvenu i tehni\u010dku) i turisti\u010dku infrastrukturu. Turisti\u010dka se infrastruktura planira kao nadogradnja postoje\u0107e infrastrukture i usmjerena je prvenstveno ka razvoju turizma. U sklopu panela sudionici \u0107e predstaviti neke od razvojnih planerskih principa odr\u017eivosti, turisti\u010dke infrastrukture, razli\u010ditoga sektorskog gledi\u0161ta i dinamike: strate\u0161ke, organizacijske, socijalne, ekonomijske, kulturne i ekolo\u0161ke u cilju planiranja cjelovite prostorne ravnote\u017ee. <\/p>\n\n\n\n
Bogdan Luki\u0107 ro\u0111en je 7. maja 1959. godine u Beogradu, Republika Srbija. Diplomirao je 1984. godine na Prirodno-matemati\u010dkom fakultetu u Beogradu \u2013 smer: prostorno planiranje; magistarsku tezu odbranio je 1994. godine, a doktorsku disertaciju 2005. godine na Geografskom fakultetu u Beogradu. Od 1986. do 1990. godine radio je kao urbanista u Urbanisti\u010dkom birou \u201eGo\u0161a-Projmetal\u201c. Od 1. oktobra 1990. godine anga\u017eovan je na Geografskom fakultetu u Beogradu, gde je pro\u0161ao kroz sva zvanja: od asistenta pripravnika (1990-1995), asistenta, (1995-2005), docenta (2005-2016), vanrednog profesora (2016- 2021) i redovnog profesora (od 2021). Obavlja nastavu na osnovnim, master i doktorskim studijama. Od 1998. do 2006. godine izvodio je nastavu na Katedri za planiranje i gra\u0111enje naselja Gra\u0111evinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a od 2011. do danas anga\u017eovan je kao gostuju\u0107i profesor na studijskoj grupi Prostorno planiranje na Prirodno-matemati\u010dkom fakultetu Univerziteta u Banja Luci. Glavne su teme njegovog rada: (1) planiranje i programiranje tehni\u010dke i dru\u0161tvene infrastrukture i prostornim i urbanisti\u010dkim planovima; (2) analiza i sinteza u oblasti tehni\u010dke infrastrukture; (3) koordinacija u oblasti planiranja i programiranja tehni\u010dke infrastrukture; i (4) prepoznavanje specifi\u010dnosti problema i razvoja seoskih teritorija. Autor je i koautor dva univerzitetska ud\u017ebenika i preko 120 radova iz tematike planiranja i programiranja razvoja infrastrukture, za\u0161tite \u017eivotne sredine i razvoja brdsko-planinskog prostora. Kao mentor u\u010destvovao je u izradi doktorskih, magistarskih, master, diplomskih i zavr\u0161nih radova. Bio je predsednik i \u010dlan organizacionih odbora, predsednik i \u010dlan nau\u010dnih odbora vi\u0161e desetina nau\u010dno-stru\u010dnih skupova. Recenzent je vi\u0161e monografija i nau\u010dnih radova. U\u010destvovao je u dvadesetak nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dkih projekata preko Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Obavljao je funkcije \u010dlana saveta, \u0161efa katedre za prostorno planiranje i upravnika Instituta za geoprostorne osnove \u017eivotne sredine Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Bio je \u010dlan predsedni\u0161tva i predsednik Asocijacije prostornih planera Srbije. \u010clan je Udru\u017eenja urbanista Srbije, In\u017eenjerske komore Srbije i Srpskog geografskog dru\u0161tva. \u010clan je Republi\u010dke komisije za stru\u010dnu kontrolu prostornih planova u Ministarstvu gra\u0111evina, saobra\u0107aja i infrastrukture Republike Srbije \u2013 Sektor za prostorno planiranje i urbanizam. Tokom svoje karijere bio je \u010dlan tima u izradi 25 prostornih i 15 urbanisti\u010dkih planova, generalnih projekata i studija (obra\u0111iva\u010d i koordinator infrastrukture). <\/p>\n\n\n\n
Miroslav Mari\u0107 ro\u0111en je 1974. godine u Beogradu. Diplomirao je 2000. godine na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer: prostorno planiranje. Godine 2015. na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu odbranio je master rad \u201eSaobra\u0107ajna buka i \u017eivotna sredina \u2013 na primeru obilaznice oko Beograda\u201c. Od 2000. godine zaposlen je u Institutu za puteve a.d. Beograd na mestu stru\u010dnog saradnika-vode\u0107eg projektanta u Odeljenju za za\u0161titu \u017eivotne sredine. Anga\u017eovan je na poslovima koordinacije planske i tehni\u010dke dokumentacije na glavnim pravcima koridora X i XI, obilaznice Beograda i drugih putnih pravaca na teritoriji Republike Srbije. U\u010destvovao je na izradi vi\u0161e planskih prostorno planskih dokumenata i projektima upravljanja \u017eivotnom sredinom (strate\u0161kih procena uticaja na \u017eivotnu sredinu, studija o proceni uticaja na \u017eivotnu sredinu, planova upravljanja uticaja na \u017eivotnu sredinu i socijalno okru\u017eenje itd.). Od 2011. do 2014. godine i od 2018. do 2021. godine obavljao je funkciju predsednika Asocijacije prostornih planera Srbije (APPS). Sa APPS u\u010destvovao je na vi\u0161e doma\u0107ih i me\u0111unarnodnih projekta u oblasti prostornog planiranja i za\u0161tite \u017eivotne sredine. Koordinirao je nau\u010dno-stru\u010dnim skupovima u organizaciji APPS. Kao predsednik APPS objavio je vi\u0161e stru\u010dnih zbornika i monografija. Kao autor i koautor objavio je nekoliko nau\u010dno-stru\u010dnih radova na temu prostornog planiranja, infrastrukture i za\u0161tite \u017eivotne sredine. Od 2018. godine \u010dlan je upravnog odbora Dru\u0161tva za puteve \u2013 Via Vita. Ispred Ministarstva saobra\u0107aja, gra\u0111evinarstva i infrastrukture RS izabran je za \u010dlana komisije za stru\u010dnu kontrolu planskih dokumenta infrastrukturnih koridora. \u017divi i radi u Beogradu. O\u017eenjen je i otac dvoje dece. <\/p>\n\n\n\n
Napomene: Prezentacija i interaktivna demonstracija namijenjene su studentima i stru\u010dnoj javnosti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Posebnost turisti\u010dke infrastrukture za odr\u017eivi razvoj turizma omogu\u0107iti je dolazak turista do odredi\u0161ta. U vr\u0161nom dijelu sezone lokalno stanovni\u0161tvo usporedo koristi op\u0107u (dru\u0161tvenu i tehni\u010dku) i turisti\u010dku infrastrukturu. Turisti\u010dka se infrastruktura planira kao nadogradnja postoje\u0107e infrastrukture i usmjerena je prvenstveno ka razvoju turizma. U sklopu panela sudionici \u0107e predstaviti neke od razvojnih planerskih principa odr\u017eivosti, turisti\u010dke infrastrukture, razli\u010ditoga sektorskog gledi\u0161ta i dinamike: strate\u0161ke, organizacijske, socijalne, ekonomijske, kulturne i ekolo\u0161ke u cilju planiranja cjelovite prostorne ravnote\u017ee. Bogdan Luki\u0107 ro\u0111en je 7. maja 1959. godine u Beogradu, Republika Srbija. Diplomirao je 1984. godine na Prirodno-matemati\u010dkom fakultetu u Beogradu \u2013 smer: prostorno planiranje;<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"_themeisle_gutenberg_block_has_review":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"yoast_head":"\n